Život je kao vlak

Život

Život je kao putovanja u vlaku. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom nekih zaustavljanja mogu se dogoditi prijatna iznenadjenja. Ljudi prozivljavaju sretne trenutke, ali ima i nezgoda, nesreca, tuge. Kad se rodimo i zakoracimo u vlak, susrecemo se sa ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom citavog naseg putovanja. Na prjmer, nasi roditelji… Nazalost, kad-tad oni ce sici iz vlaka i ostaviti nas bez svoje ljubavi l, brige, njeznosti, bez svoga prijateljstva i drustva.

Medjutim u vlak naseg zivota ulaze drugi ljudi koji nam postaje isto tako veoma vazni i koji ce biti s nama i uz nas; prijatelji, braca, sestre. Cesto nas brine ili cudi sto su mnogi putnici koji su nam veoma dragi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same nekim delom naseg putovanja. Ponekad pokusavamo da ih pronadjemo i da se smestimo u njihov kupe. Medjutim, na nasu zalost, cesto to nije moguce. Mjesta u njihovim zivotnim kupeima su zauzeta.

Takav je zivot, prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, prepun sastanaka i rastanaka bez ponovnog sastajanja. I nikad se ti trenuci nece vratiti. Zato, pokusajmo da svoje putovanja kroz zivot ucinimo najlepsim mogucim. Pokusajmo da sa svima u nasem zivotnom vlaku, budemo u ljubavi. Pokusajmo da u svakom putniku vidimo najbolje osobine koje ima.